شعر: صباح سعيد الزبيدي / بلغراد - صربيا
هذه القصيدة هي رداً على قصيدة صديق الطفولة الشاعر العراقي سعد ياسين يوسف
لن اغادر
*****
لا ... لا تغادر
لا ياصديقي
لا تغادر
وما قيمة َ الإنسان ِ
بلا وطنٍ
بلا اهلٍ
بلا أحبابٍ.
لا ... لا تغادر
التيهُ البعيدُ غادرٌ
والبحارُ تبتلعُ الذكرياتِ
وتختفي في اعماقها السحيقة ِ
هناك شاحبةٌ كالموتِ
تبقى يعلوها الطينُ
ولهفتك العطشى الى وجهٍ
تباكرُ بهِ صبحَك المنفي
في المهجرِ جرحاً.
لا ..لا تغادر
ياسعدُ يا رفيقَ طفولتي
دعني ارددها لكَ
الفَ مرةٍ
ابقى هناكَ
تمسك بالترابِ ..بندواةِ العشب
واحفظ لنا طقوسَ العهدِ والوفاءِ
من وحوشِ الغربةِ
تنهالُ في الليلِ البهيم ِعليك َ
من ويلاتِ اشباهِ البشرِ
ومن غدرِ الزمانِ اذا ما
القتْ مراسيها الهمومُ بشاطئِكَ
وحدكَ تمتحنكَ الاغنياتُ
وتنزفُ دمَها.
الغربة طالت ياسعد...
لا... لا تغادرْ
مازالت بساتينُ نخيلكم
محملةً بعثوقِ التمرِ
وعلى حصيرِ مضايفكم
كؤوسِ اللبنِ مترعةٍ
واماسي الشرفاتِ المضاءةِ بالحلم
الضائعِ ان نلتقي.
لا ... لاتغادر
فانا غادرتُ الوطنَ العشق ِ
وحملته في قلبي
خوفاً عليه من رصاصةِ حقدٍ طائشةٍ
وليبقى جميلاً مثلما كان.
لا ... لا تغادر
فالوطن ُمازالَ هو الرجاءُ
وها أنا في متاهاتِ الغربةِ
لااملك سوى
قصائدَ حبٍ
حقيبةَ اتعبها الانتظارُ
وجوازَ سفرٍ
وها أنا في محرابِ الاشجانِ
ابحثُ عن وطنٍ ضاعَ مني
كان يؤوي الجميع.
*****
بلغراد - صربيا
01.10.2021
*****
ترجمتي للقصيدة الى اللغة الصربية.
*****
Сааде, не одлази!
Аутор: Др. Саад Јасин - Ирак
Препев : Сабах Ал-Зубеиди
( Ова песма је одговор на песму пријатеља из детињства Др. Саад Јасин / Не ... нећу отићи ,,, ).
Не ... не одлази
Немој пријатељу
Не одлази
Човек без домовине
Без родбине
Без вољених
Не вреди ништа.
Далеко лутање је прошлост
Мора гутају успомене
Крију их у својим безданим дубинама
Биће бледе као смрт
И прекриће је муљ.
Твојој жедној жудњи
У којој ћеш срести
Твоје прогнано јутро
Које је у туђини као рана.
Не ... не одлази Сааде,
Пријатељу мој из детињства
Пусти ме да ти то понављам
Хиљаду пута
Остани у отаџбини
Држи се њеног тла
Са травом покривеном росом
И чувај нам обреде
Завета и оданости
Од звери туђине
Које те нападају у тамне ноћи,
Зала налик на људе,
Варке времена
Кад се бриге усидре
На твојој обали.
Песме те испитују
И крваве својом крвљу.
Сааде, туђина се одужила...
Не ... не одлази
Вртови ваших палми
Још увек рађају урме.
На простирки ваших гостинских хала
Чаше пуне јогурта*.
Вечери на осветљеним тераса
Са изгубљеним сном
У коме треба да се сретнемо.
Не ... не одлази
И ја сам отишао из домовине
А носио сам је у свом срцу
Страхујући за њом
Од залуталог метка злобе,
Да остане лепа
Као што је била.
Не ... не одлази
Отаџбина је још увек нада
И ево ме у лавиринту туђине
Немам ништа осим,
Песама о љубави,
Кофер заморан чекањем
И пасош.
И ево ме у олтару чежњи
Тражим отаџбину коју сам изгубио,
Која је била дом за све.
*****
* Обичај у Ираку је да се гост придоласку почасти чашом јогурта и урмама ( као код срба сољу и хлебом ).
*****
Београд - Србија
01.10.2012.
----------
يمكن الاطلاع على القصيدة من خلال الرابط التالي.
تعليقات
إرسال تعليق